VITA NOVA

 

VITA NOVA
autor i reditelj Ratko Radivojević

originalna muzika Nemanja Radivojević
kostim Romana Knežević
scenografija i lutke Nikola Džafo

igraju (po redosledu izlaska na scenu):
Silvia Križan
Aleksandra I. Pleskonjić
Lidija Stevanović
Molnar Zoltan
animacija: Emil Kurcinak i Aleksandra Ketig

dizajn svetla Predrag Jerković
montaža filma i ton Đorđe Ilić
izrada lutaka: Nikola Džafo i Emil Kurcinak

muziku izveli:
Andrea Berendika, flauta
Gabriella Benak, violina
Kristina Tokodi, violončelo
Jovan Anđelković, klarinet
Miroslav Popović, klavir
snimatelj i producent Vladimir Moritz
muzika snimljena u Studiju M Radio Novog Sada za šta posebnu zahvalnost dugujemo Radio Novom Sadu

premijera 12. februara u 20 sati u Maloj sali Pozorišta mladih

produkcija: Brod teatar u saradnji sa Pozorištem mladih

pokrovitelji: Sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Uprava za kulturu Novog Sada

REČ REDITELJA

 

Poslednju predstavu bez teksta napravio sam 2004. u proleće. Te iste godine u leto krenuli smo sa projektom Brod teatar plovnim putevima Vojvodine gde smo svakog leta radili po jednu komediju vojvođanskih autora. Čekao sam da bude izvesno da će rekonstrukcija broda BROD TEATAR biti završena u maju ove godine pa da napravim predstavu bez teksta sa kojom ćemo moći da gostujemo i van granica naše zemlje. Poslednje dve godine radili smo predstave u koprodukciji sa Pozorištem mladih na obostrano veliko zadovoljstvo i uz moju veliku zahvalnost svim ljudima u Pozorištu koji su angažovani oko naših predstava, a od maja ćemo imati scenu na brodu BROD TEATAR tako da ćemo preko cele godine igrati predstave na našoj sceni. Brod teatar i SKC imaju potpisan ugovor o desetogodišnjoj saradnji i po tom ugovoru formiraćemo programsko telo koje će voditi računa o brodu i svim aktivnostima vezanim za brod.
Predstava Vita nova nastala je u saradnji sa dugogodišnjim saradnicima potpomognuta novim svežim snagama. Aleksandra Pleskonjić i Lidija Stevanović igraju u mojim predstavama još od 1991. godine. Aleksandra i ja imali smo i dve zajedničke režije, Zoltana Molnara znam dok je još bio na Akademiji kao i Silviju Križan sa kojom sam hteo da radim još pre petnaestak godina i evo tek sada su se kockice složile. Sa Emilom Kurcinakom radim godinama u Pozorištu mladih i Aleksandru Ketig poznajem dugi niz godina, znam šta i kako radi tako da mi je posle ovih pedeset proba još više žao što nisam još češće radio sa ovom ekipom.

Autorski tim je takođe dugogodišnji. Romana Knežević kao kostimograf potpisuje osam predstava do sada u Brod teatru, Nikola Džafo pet a ja sam mu uzvratio učešćem u mnogim akcijama Led arta i Art klinike. Muzika Nemanje Radivojevića čula se u sedam predstava Brod teatra s time što je ovoga puta napisao kompoziciju koja traje 49 minuta po kojoj smo i napravili predstavu Vita nova. Muziku su izveli mladi novosadski muzičari: Andrea Berendika, Gabriella Benak, Kristina Tokodi, Jovan Anđelković i Miroslav Popović. Muzika je snimljena u Studiju M radio Novog Sada na čemu im se i ovoga puta zahvaljujem. Snimatelj muzike i producent bio je Vladimir Moritz. I još jedna mlada snaga u Brod teatru ove godine je studentkinja dizajna na Akademiji umetnosti Edna Mačković koja je uradila grafički dizajn za plakat i knjižicu. Još jedan novi saradnik u Brod teatru, Peđa Jerković uradio je dizajn svetla kakav do sada nismo imali u Brod teatru još od predstave More, more… Predstava Vita nova neobična je i po tome što se u njoj pojavljuju kratki filmovi koje su glumci sami snimili a koje je montirao dugogodišnji saradnik Brod treatra Đorđe Ilić. Mehanizme za lutke – senke smislio je i napravio Emil Kurcinak a u animaciji mu pomaže Aleksandra Ketig.

Pokrovitelji BROD TEATRA već dugi niz godina su Sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Uprava za kulturu grada Novog Sada pa im se i ovoga puta zahvaljujem na pomoći. Naravno da se zahvaljujem i članovima komisije za dodelu sredstava i molim ih da nam i u buduće budu naklonjeni.

Ovo je totalno pozorište, muzika, gluma, pokret, senka, film, svetlo. A tema? Bavili smo se nimalo orginalnom temom laži u našim životima. Neprestano kao da imamo izbor, i kao da biramo i odlučujemo, ustvari se neprestano odlučujemo za veću, primamljiviju laž. I onda kada shvatimo da smo ponovo prevareni, šta se tada dešava? Da li kažemo dosta? Da li umesto toga, zaglavljeni vremenskom roletnom (prošlost smo ostavili iza nas, hrlimo ka srećnoj budućnosti) ne radimo ništa. Bespomoćno čekamo. I to je ono odakle počinje naša predstava. To stanje svesti koje smo svi dostigli, bespomoćnog čekanja, koje je takođe laž, ona najveća, o tome kako smo dobri i genijalni ali nemamo prilike. I onda sami za sebe smišljamo još fantastičnije laži koje se zovu bolje sutra ili novi život. Cilj te igre laži nije ništa drugo nego ubiti vreme. Pravila su prilagođena osrednjosti (ne ističi se, nije vreme, gledaj šta drugi rade i radi isto da ne posumnjaju, ne pokazuj ko si i šta misliš, – nikad se ne zna, ne veruj nikome svi lažu, ništa ne pitaj – ne tiče se te, ne gubi živce, navići ćeš se, drži se sredine tako si najsigurniji da neće baš tebe, budi srećan s onim što imaš, drugi nemaju ni to, budi pozitivan ili se bar pravi, budi profi i ne udubljuj se). Možda na trenutak i poverujemo da je to život ali radi se samo o ubijanju vremena. A život, kao i obično, odvija se daleko od nas.

NAJAVA PREMIJERE, Dnevnik 12. februar 2011.

Laž zvana novi život

 

Nova predstava Brod teatra „Vita nova” premijerno će biti izvedena večeras u 20 časova na maloj sceni Pozorišta mladih. Autor i reditelj predstave je Ratko Radivjević, osnivač Brod teatra, koji je na jučerašnjoj konferenciji za novinare podsetio da je poslednju predstavu bez teksta, kao što je i ova, napravio 2004, kada je i pokrenut projekat „Brod teatar plovnim putevima Vojvodine”. Čekajući da se završi rekonstrukcija broda, Ratko Radivojević je čekao i da dođe vreme da ponovo napravi predstavu bez teksta, zaplovi brodom i gostuje s novom predstavom i van granica zemlje. Vreme za premijeru je stiglo, a brod bi trebalo da bude završen u maju, da bi mogao da se ostvari ovaj Radivojevićev plan.
Predstava „Vita nova” pripada totalnom pozorištu, podseća Radivojević i objašnjava da ono obuhvata muziku, glumu, pokret, senku, film, svetlo…
– Bavili smo se nimalo originalnom temom laži u našim životima – rekao je juče Ratko Radivojević o svojoj novoj predstavi. – Neprestano kao da imamo izbor, i kao da biramo i odlučujemo, u stvari se neprestano opredeljujemo za veću, primamljiviju laž. I onda kada shvatimo da smo ponovo prevareni, šta se tada dešava? Da li kažemo dosta? Da li umesto toga, zaglavljeni vremenskom roletnom (prošlost smo ostavili iza nas, hrlimo ka srećnoj budućnosti) ne radimo ništa. Bespomoćno čekamo. I to je ono odakle počinje naša predstava. To stanje svesti koje smo svi dostigli, bespomoćnog čekanja, koje je takođe laž, ona najveća, o tome kako smo dobri i genijalni ali nemamo prilike. I onda sami za sebe smišljamo još fantastičnije laži koje se zovu bolje sutra ili novi život. Cilj te igre laži nije ništa drugo nego ubiti vreme…
U ovoj predstavi igraju dugogodišnji saradnice Ratka Radivojevića Aleksandra Pleskonjić i Lidija Stevanović, kao i „nove sveže snage” Zoltan Molnar i Silvija Križan, uz Emila Kurcinaka i Aleksandru Ketig, koji su zaduženi za animaciju. Iako nema teksta u ovoj predstavi, rad, kako su glumci juče izneli, nije bio nimalo lak. Iza njih je pedeset proba i, kako je Lidija Stevanović navela, dva meseca vrlo napornog rada. Svaki glumac je dobijao da napiše domaći zadatak, u kojem će biti iskren. Pisali su zadatke na temu koja je njihova najružnija noćna mora, najtužniji trenutak u životu, ali i najveseliji, to jest o svemu što, po rečima Ratka Radivojevića, može da doprinese razotkrivanju jedne ličnosti. Tako je nastala „Vita nova”, predstava bazirana na laži, kako je primetio Zoltan Molnar, a u kojoj su glumci morali da budu vrlo iskreni. Na probama se razgovaralo o tome, i kako on kaže, ponekad je bilo i mučno, jer iznositi istinu nije lako.
Silvija Križan je iznela zadovoljstvo što je imala priliku da radi bez ograničenja, klišea i svega na šta je dotad navikla u pozorištu, dok je Aleksandra Pleskonjić duhovito primetila da umesto golgote zvane tekst, u ovoj predstavi postoji ritam, pauza, slušanje muzike, domaći zadaci, i još dosta toga što se moralo savladati.
Nemanja Radivojević je autor 49 – minutne kompozicije po kojoj je, kako je rekao Ratko Radivojević, napravljena ova predstava. Muziku su izveli mladi novosadski muzičari Andrea Berendika, Gabriela Benak, Kristina Tokodi, Jovan Anđelković i Miroslav Popović, a snimljena je u Studiju „M” Radio Novog Sada. Kostimograf je Romana Knežević, scenografiju i lutke je radio Nikola Džafo, a mehanizme za lutke senke smislio je Emil Kurcinak. U predstavi se prikazuju i kratki filmovi koje su glumci sami snimili, a montirao ih je Đorđe Ilić.
N. Pejčić,