teatar pokreta

KAD BOGALJI MARŠIRAJU

autor i reditelj

Ratko Radivojević

saradnik za koreografiju

Andrea Stefanov Gjuzelev

kostimograf Romana Knežević

svetlo Seleši Ladislav

igraju:

Andrea Stefanov Gjuzelev

Neda Miljković

Agota Vitkai Kučera

Boris Branković

SCENE

svet ljudi bogalja

1. dobar? rđav? zao?

2. hrani kera da te ujede

3. ko je tu klovn?

4. pokretne mete

5. izveštaj o vodostanju: napred naši!

6. školica (samo)ubijanja nožem

7. nisam te ni pipnuo, sam si pao

8. krvavi veš

svet bogalja bogalja

9. labudov plićak (balet bogalja)

10. šta se kurčiš kad ne znaš da letiš?

11. marš srca

svet nogu bogalja

12. nezahvalna noga

13. na brvnu

14. venčanje

15. volare (ni na nebu ni na zemlji)

Premijera: petak, 16. aprila 2004.

Kamerna scena SNP-a

POKROVITELJI:

IZVRŠNI ODBOR SKUPŠTINE GRADA NOVOG SADA

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA OBRAZOVANJE I KULTURU

Predstava se igra na Kamernoj sceni SNP-a

jednom mesečno

Hteo sam da napravim vedru predstavu o igri smatrajući da su ljudi ovog vremena ophrvani borbom za goli život zaboravili da se igraju. Verovao sam da smo željni igre. Tragamo za detetom u nama i pravimo duhovitu predstavu. Dođemo na probu, glumci i ja, pokušavamo da se vratimo u detinjstvo. Igra počinje. Ali ubrzo to nevino dete koga smo negde u nama pronašli i izneli na pozornicu, postaje surovo. Svaki pokušaj da okrenemo na smešno, samo je poniranje u tužno. Svaka igra se završava, ne kakva su njena pravila, nego kako mora. Jedni se smeju, drugi plaču. Volim i mrzim. Ustvari, mrzim. Za mene ništa više ni ne postoji. I osakaćen mržnjom redukujem se na polovinu, na bogalja. To je bogalj u glavi. Sam sebi je otkinuo delove sveta: niko nece biti bolji od njega, ako je bolji, on ga mrzi i za njega ne postoji. Plus ili minus, crveno ili crno. Predstava je postajala sve mračnija, sve ogoljenija, spuštala se u prizemlje, u plićak, u blato, da bi kada više nije bilo nade, poletela u neki bestežinski prostor u kome smo zaista osetili radost igre. Tek kada smo svo prethodno iskustvo izbacili iz sebe, ni na nebu ni na zemlji, igra je bila moguća.

Ratko Radivojević

Inspirisali su nas

Kad ce nestati mrženje i vražba na zemlji? Kad će srce naše doći u svoju prirodnu dobrotu da u licu svakog sebi podobnog čoveka pozna brata svoga, nit’ misleći niti pitajući : koje je vere i zakona – one u kojeg ga je bog izvolio da se rodi, kao i ti u svojoj.

Dositej Obradović

Estefanija i Vili se ne podnose, jer Vili održava ljubavnu vezu i s Paolom. Estefanija to zna, ali nikome ništa ne govori kako bi izbegla sukob supruga i brata, koji bi ih sigurno izbacio iz kuće. Estefanija zbog toga mrzi Paolu.

Iz kratkog sadržaja Zlobnice, meksikanske TV sapunice

Na Univerzitetu Akron u američkoj saveznoj državi Ohajo sprovedena su istraživanja na pacovima koja pokazuju da su muški geni direktno odgovorni za pojavu muške agresivnosti. Ko je odgovoran za agresivnost kod lepšeg pola, stručnjaci još uvek nisu ustanovili.

Dnevnik, 4. april 2004.

Agresivnost se javlja već kod male dece i u tom uzrastu može da ugrozi druge ljude.

Zoran Milivojević

Ljudsko biće je agresivno po prirodi.

Edvard O. Vilson

Mržnja koja prouzrokuje nepovezanost, koja osamljuje i razvezuje, svet razbija u atome a ličnost mrvi u prah.

Hose Ortega i Gaset

Ako grupa ljudi na mržnju odgovara istom mržnjom, to znaci da su ti ljudi kreteni, ili da su samo čekali na dan kada će im netko dati povod za mržnju.

Miljenko Jergović

Sad bih vrelu krv mogao piti, činiti grozote, da se dan strese kad pogleda to.

Viljem Šekspir

Zebnje su opravdane: paklena vrućina, sluđeni ljudi, zatrovane pameti. Politika, mržnja, razorne strasti – telesne i duhovne rugobe. (Šta ja ovde tražim?)

Živojin Pavlović

LJUBAV & STRAST & MRŽNJA, Džoan Kolins, broširan povez, 336 strana, 21cm, ćirilica, Narodna knjiga, Beograd, 1996.

Spasa nam nema, propasti ne možemo.

Tešan Čurčić

Mržnja se uzajamnom mržnjom povećava.

Spinoza

Osoba X: Ne znam odkuda tolika mržnja.

Osoba Y: Koje glupo pitanje. Pa, majmune jedan, do juče se klalo i ubijalo a ti se sada čudiš odakle mržnja?

SerbianCaffe.com

Mladi naraštaji poneće mržnju koja će možda kroz nekih narednih pedeset godina kulminirati osvetom. To je bolest Balkana, izgleda neizlečiva.

Dušan Kovačević

Učešće na festivalima