brodski dnevnik
06.avgust
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Oko 12 sati: odvezujemo se od gostoljubivog Čakora koji nam je pozajmio struju za premijeru i polazimo. Brod teatar na vodi: Agota, Andrejka, Neda, Boris. Vreme: sunčano. Pravac: nizvodno.
Tu su i PR Minja Lagator i Milan iz Radio Sajma Putovali dva sata. Stigli u Karlovce oko 14 sati.
Pred nas izašao čamcem naš domaćin iz Udruženja ribolovaca i pomogao nam da pristanemo ispred Udruženja.
Izašli na obalu i prošetali do Karlovaca. Iza nas ide pecaroš i kaže nam: „Nece vam niko doći, videćete. A je l’ džabe? Svejedno, Karlovčani su takvi.“ Prošetali se po Karlovcima.
Hteli da odemo na izlet do Stražilova, ali nema turističkog autobusa. Popili kafu u „Boemu“, Agota svratila do „Brankovog kola“ ali tamo više nije bilo nikoga.
Vratili se do obale. Neko radi, neko je otišao na kupanje, neko na spavanje.
Na obali lepa bašta Udruženja ribolovaca, sa drvenim stolovima u hladovini. Pijani Ciga sa gitarom sa dve žice obilazi stolove i peva svoju jedinu pesmu. Lenjo posle podne polako ističe. Oko 17 sati stigli Lidija i Vanja, muzičari iz Vojvođanskog bluz benda. Ciga inistira da nam peva, jedva uspevamo da ga namolimo da nam ne peva.
U restoranu Udruženja ribolovaca u Karlovcima od vina se može dobiti samo Karlovački rizling. Svi piju pivo.
Vanja, Lidijin suprug, rođeni Karlovčanin, kreće kod Sime Apatovića, po vino svojom punoletnom „Ladom karavan“. Sima stanuje u ulici Mitropolita Stratimirovića, koja se nekada, kada se Vanja rodio u istoj ulici, zvala Lenjinova. Simu i njegovu ženu sreće pred kućom, baš kreću u vinograd, ali uspeva da ih zaustavi i kupi pet litara sile. Podrum divno miriše. Vanja objašnjava Simi ko je njegov deda, i Sima se seti da mu je šio kaput kad se vratio iz vojske. „To su ti Karlovčani, ne jebu te ako nisi njihov“, kaže Vanja.
Oko 19 sati stižu Lacika, svetlo majstor i njegov prijatelj Dule koji mu pomaže. Nešto nije u redu sa strujom, kablovima, naponom. Lacika je pred infarktom. Sedimo na obali i čekamo da reflektori prorade. Zalazi sunce.
Stiže publika, polako i ne preterano mnogobrojna. To veče je košarkaška utakmica Jugoslavija – Dream Team NBA, pravdaju se domaćini-organizatori. A lepo nam je rekao pecaroš… Ipak, na kraju dolazi stotinjak ljudi, što čujemo da je za Karlovcane ozbiljna posećenost. Reflektori se pale u poslednji čas i predstava počinje.
Posle predstave svira Vovjođanski bluz bend na mesečini. U bašti se igra.
Zove Dušica Pejović direktno iz emisije „Spektar“ Radio Novog Sada. Ratko uključuje sve glumce, neke muzičare, organizatore – Karlovčane. Na kraju svi pevaju „Vreme je za Novi Sad…“. Umorni i opušteni. Kraj prvog dana plovidbe.
