Monako
13. OKTOBAR
Putem uz obalu za pola sata stižemo do Monaka. Zamak Grimaldijevih je na velikoj visokoj steni, čardak ni na nebu na zemlji. Monako je sa takvim položajem oduvek morao biti tvrđava. Svojoj usamljenost duguje ime: grčkog junaka Herkulesa antički pisci su nazivali Herkules Monoikos, Usamljeni Herkules. Kneževina je ustvari grad od tridesetak hiljada stanovnika koji pored Monaka/tvrđave i palate, ima još nekoliko “kvartova” od kojih je najpoznatiji Monte Karlo, osnovan 1866. godine sa čuvenim Kazinom i luksuznim hotelima. Krivudavim i uskim putem se spuštamo u grad. Silazak je toliko strm da na više mesta po gradu primećujemo liftove za pešake koji vode do luke. Ostavljamo kombi na nepropisnom mestu pošto ne možemo da nađemo propisno (na svakom koraku nailazimo na podzemne parkinge, ali u njih ne možemo da uđemo zbog visine našeg vozila od preko 2,10 m), i peške silazimo do luke. Put ka Kazinu vodi pored nje, između luksuznih brodova i luksuznih hotela pa opet uzbrdo, sa druge strane zaliva. Usput nailazimo na Pozorište “Grejs Keli” ukopano u brdu. Posle šetnje pronalazimo naš kombi sa zakačenom ceduljicom: kazna za nepropisno parkiranje, 37 eura. Ali, nema nikoga u blizini kome bismo platili i mi nastavljamo put.
