Barselona
20. OKTOBAR
Putem pada kiša i nebo je sivo. U Barseloni toplo vreme kasnog leta. Stigli smo posle podne. Sada smo već u povratku i preplavljeni utiscima, a i realno vrlo umorni. Nekako ipak stižemo do Gaudijeve crkve Sagrada Familia (Sveta Porodica), i kao kada u lošem filmu nokautirani bokser dobije snagu i pobedi duplo jačeg protivnika, tako i mi dobijamo strahoviti priliv energije i odjednom smo opet veseli i raspoloženi. Pred nama je građevina kakva teško možemo da poverujemo da postoji, nekonvencijalna, ekstravagantna, luda, nikako nam se ne čini moguće da tako izgleda crkva, i još manje da to bude u Španiji, gde su crkve toliko grandiozne i toliko ozbiljne. Međutim, odmah postajemo svesni da se Gaudi nije šalio, da se nije ismevao, da nije pravio parodiju. Njegova crkva je duboko religiozna na način na koji to moderni čovek može da prihvati, ne guši i ne poništava ljudsku dimenziju života, ona je oda životu. Sva je od krivih oblika i jasnih boja, sva u lišću, cveću, drveću, nema na njoj nijedne oštre niti stroge, uzvišene, monumentalne primisli, ali zvonici tako vertikalno, kao ni kod jedne druge crkve, jurišaju pravo u nebo. Gaudi je počeo da je gradi 1883, u svojoj trideset prvoj godini, kao mlad i perspektivan arhitekta. Radio je na njoj sledeće 43 godine, a poslednjih petnaest godina je u crkvi i živeo, do svoje slučajne smrti kada ga je u sedamdesetčetvrtoj godini pregazio tramvaj. Posle njegove smrti nastavljeni su radovi još neko vreme, završena su još dva zvonika kada je počeo španski građanski rat u kome su Gaudijevi crteži izgoreli. Za sada postoje samo osam zvonika, od osamnaest koliko ih je on planirao, a gradnja, nastavljena tek 1952. uz mnoge debate o tome kako raditi dalje bez graditelja, teče veoma sporo, tako da joj se još ni ne nazire kraj. Slika: Sagrada Familia Pao je mrak i metroom smo stigli do La Ramble, pešačke ulice u Barseloni koja vodi od luke, od Kolumbovog spomenika. Smenjuju se bašte restorana, zatim cvećare, i na kraju gatare, koje sede jedna do druge sa obe strane, svaka za svojim stočićem i užom specijalnošću: tarot, gledanje u dlan, u oči, vidovite…
