Bečej
brodski dnevnik
8. avgust
 |
 |
 |
 |
 |
Polazak u osam sati, nije protekao bez problema pošto smo bili nasukani. Putovali 13 sati, polako, uzvodno Tisom.
U toku dana se smenilo nekoliko godišnjih doba. Tmurno jutro. Sat vremena nam treba da se otisnemo sa obale. Kiša. Problemi sa motorom se nastavljaju. Merimo vreme: treba nam 18 minuta i 11 sekundi da pređemo kilometar.
Oko 10 sati kiša je stala. Izlazi sunce i suši se tapison. U podne iz šatora se neocekivano pomalja Boka koji je prethodnu noć proveo na plaži u Titelu igrajući do zore. Za Ratkom sve vreme leti leptir. To je dobar znak, dogodine ćemo ponovo doći, sada snimamo teren: lepa plaža u Žablju, Elemiru…
Dok neki uživaju u prirodi …
…Bane sprema ručak: pečene kobasice, slaninu, krompir. Minja pravi salatu. Boka pere čarape za predstavu, nervira ga što nisu bele.
Odjednom počinje da duva jak vetar. Da li cemo pokisnuti? Sa nama je na brodu Tijeri, fotograf iz Pariza koji obožava Novi Sad i da čita. Trčimo da prekrijemo scenografiju i instrumente. Prolazimo kroz pljusak. Posle kiša dugo sipi. Na kraju staje. Jedan motor ne radi od prethodnog dana, ponovo staje i drugi. Mačak ga popravlja.
Stižemo na prevodnicu pred Bečejom. Prvo nas niko ne primećuje. Pred zatvorenim vratima Tijeri kaže kako ne znamo čarobne reči. Ulazimo i dok nas polako podižu neki momak nam viče odgore da donesemo 780 dinara. „Nema čarobnih reči“, kaže Tijeri, „danas se sve rešava novcem“. Izlazimo, sada je već jasno da kasnimo, javljaju nam iz Bečeja da je publika već na obali. Tisa je mirna kao ulje, više nije ni brza, razvedrilo se.
Stižemo u Bečej u 21 sat, scenografiju smo namestili u putu.
Brzo se privezuje spav, povezuju kablovi sa strujom. Publika čeka, prepune tribine. Zahvaljujemo se na strpljenju. Svira Vojvođanski bluz bend. Posle predstave kratkotrajni rastanak, svi se grle. Prvi deo turneje je završen.
