Futog
brodski dnevnik
15. avgust
Poslednja predstava odigraće se na futoškoj plaži Vok. Od Beočina je samo trebalo preći Dunav i tu smo. Plaža je peskovita, pored se nalazi restoran „Vok“ čiji je vlasnik naš domaćin Darko Živković. Ispred našeg broda poređane su stolice. Publike nema previše, jedno od objašnjenja je da Vok baš nije u centru Futoga nego ima da se pešači. Futožani nisu oduševljeni šetači, pokazalo se. Kada je predstava počela okupilo se stotinjak ljudi. Sa jednog kraja čula su se, u početku, nepozorišna dobacivanja. Kako je predstava nastavljena ona su utihnula a mladići od kojih su potekla ostali su da odgledaju predstavu do kraja. Ne znamo šta je tome uzrok, tek desilo se i to da je primitivizam pobeđen iskrenom posvećenom pozorišnom igrom.
Posle koncerta Vojvođanskog bluz benda krenuli smo u noćnu vožnju. Tačno u ponoć otisnuli smo se sa obale i Ratko je otvorio šampanjac (Džanin i Laletov poklon Brod teatru), održano je nekoliko zdravica, izrečeno nekoliko zahvalnica i u nepodnošljivo romantičnoj noci mladog meseca, uz sveću, akustične instrumente i vino, polako smo doplovili u Novi Sad. U 1:30 ukotvili smo naš brod u Dunavcu i mahnuli mu do sledeće godine.
Futog
brodski dnevnik15. avgustPoslednja predstava odigraće se na futoškoj plaži Vok. Od Beočina je samo trebalo preći Dunav i tu smo. Plaža je peskovita, pored se nalazi restoran „Vok“ čiji je vlasnik naš domaćin Darko Živković. Ispred našeg broda poređane su stolice. Publike nema previše, jedno od objašnjenja je da Vok baš nije u centru Futoga nego ima da se pešači. Futožani nisu oduševljeni šetači, pokazalo se. Kada je predstava počela okupilo se stotinjak ljudi. Sa jednog kraja čula su se, u početku, nepozorišna dobacivanja. Kako je predstava nastavljena ona su utihnula a mladići od kojih su potekla ostali su da odgledaju predstavu do kraja. Ne znamo šta je tome uzrok, tek desilo se i to da je primitivizam pobeđen iskrenom posvećenom pozorišnom igrom.Posle koncerta Vojvođanskog bluz benda krenuli smo u noćnu vožnju. Tačno u ponoć otisnuli smo se sa obale i Ratko je otvorio šampanjac (Džanin i Laletov poklon Brod teatru), održano je nekoliko zdravica, izrečeno nekoliko zahvalnica i u nepodnošljivo romantičnoj noci mladog meseca, uz sveću, akustične instrumente i vino, polako smo doplovili u Novi Sad. U 1:30 ukotvili smo naš brod u Dunavcu i mahnuli mu do sledeće godine.
