Ludus
HRONIKA POZORIŠNIH ZBIVANJA – LJUBAVNO PISMO
S novosadskog Beogradskog keja Ijubavno pismo spustilo se do Sremskih Karlovaca, pa je, sve nizvodno Dunavom, zavrnulo u Tisu i našlo se u Titelu, pa, opet sve uzvodno, stiglo do Bečeja, i na kraju se, da l’ uzvodno il’ nizvodno, ukotvilo kod čarde „Kamenjar“, gde je bilo pozorišta, riblje čorbe, svirao je Vojvođanski bluz bend i pevala se, izgleda, veoma popularna pesma – Vreme je za Novi Sad. Ratko Radivojević, glumac i reditelj, voda histrionske trupe Teatar Brod, s Ljubavnim pismom Koste Trifkovića tokom avgusta istraživao je plovne puteve Vojvodine. Scena je bila lađa, tj. katamaran, publika je bila na obali. Ljubavno pismo igrano je ozbiljno smešno, tačno po rediteljevoj zamisli, publici su bile dozvoljene improvizacije, pa i da od kuće donosi stolice, da se smeje i od srca aplaudira, a od komaraca da se brani savremenom hemijom ili lišcem paradajza. Gradski i pokrajinski zvaničnici podržali su ovaj multimedijalni projekat, uvereni da ce njime ucrtati Novi Sad i Vojvodinu u kulturnu mapu Evrope, a histrioni, verovatno, nisu imali tako grandiozan cilj; glumcu je važno da glumi, ma i na ladi. Lidija Stevanović, glumica Srpskog narodnog pozorišta, sjajna i uvek nezadovoljna, sada kad su je „stisle godine“, sa zadovoljstvom se pridružila mladoj ekipi željnoj igre a, valjda, i afirmacije. Kakve su šanse mladih glumaca s kojima je radila? „Za glumca u Vojvodini postoje tri odlična teatra: SNP, somborsko i zrenjaninsko pozorište. Govorim o glumcima, ne o organizaciji pozorišta. Glumac, kad završi Akademiju, ako želi da snima filmove i da bude ‘muvi star’, da je na televiziji, ako želi da se slika po novinama svaki put kad mu ispadne sendvič u kafani ili svaki put kad se poljubi sa nekom megapink devojkom, odmah neka pakuje kofere i ide za Beograd. Tamo ce sve to naći.“
Zorica Pašić (Ludus, br. 117, septembar 2004.)
Novosti, Titel
BROD LJUBAVI PLOVI TISOM
U okviru projekta „Plovnim putevima Vojvodine“, pozorišna trupa „Brod teatar“ iz Novog Sada izvela je 7. avgusta 2004. godine na titelskoj plaži šaljivu igru Koste Trifkovića „Ljubavno pismo“. Ukratko, ovo je naivna priča oko ljubavnog pisma koje dovodi u pitanje moral svih aktera. Kratka i laka komedija, je na platou titelske plaže okupila oko pet stotina ljudi. Ova priča pleni svojom jednostavnošću, govoreći o trivijalnosti društva. Baš ovakav prikaz oduševio je publiku, koja je goste ispratila ovacijama. Sjajne glumačke role ostvarili su: Lidija Stevanović, Neda Miljković, Andrea Gjuzelev-Stefanov, Agota Vitkai-Kučera i Boris Branković, pod rediteljskom palicom Ratka Radivojevića, koji je ujedno odigrao i jednu od glavnih uloga u predstavi. Ovaj scenski prikaz pratila je i sjajna muzika Nemanje Radivojevića, koja nije ostavila ravnodušnom probirljivu titelsku publiku.
Nakon izvođenja pozorišne predstave usledio je koncert „Vojvođanskog bluz benda“, i žurka, koja je potrajala do ranih jutarnjih sati. Ostaje samo utisak da ovakvih interesantnih dešavanja bude što više i u ostalim mestima naše opštine.
Lj. Radanov (Novosti, Titel, 13, septembar 2004.)
Dnevnik
Teatar BROD priprema novi projekat
PLOVI LAĐA, A NA LAĐI – PREDSTAVA
Projekat „Plovnim putevima Vojvodine“ namenjen oživljavanju vodenih tokova. – Premijera „Ljubavnog pisma“ Koste Trifkovića 5. avgusta na Beogradskom keju, na brodu koji će zatim ploviti prema Sremskim Karlovcima, Titelu i Bečeju
Ploveće pozorište „Brod teatra“ ovih dana priprema novi projekat „Plovnim putevima Vojvodine“ sa namerom da se ožive vodeni tokovi, nekadašnji „krvotok“ Pokrajine. Predstava, rađena na osnovu komada Koste Trifkovića „Ljubavno pismo“, kao deo projekta, biće premijerno izvedena 5. avgusta na Beogradskom keju, na brodu koji će nakon toga isploviti u pravcu Sremskih Karlovaca, Titela i Bečeja gde će se prikazivati naredna tri dana. Nakon toga „Brod teatar“ ce posetiti i ostala mesta na obalama Dunava, Tise i Kanala DTD, a osim predstave biće organizovane i izložbe, modne revije i druženja.
Tekst klasičnog šaljivog Trifkovićevog komada adaptirao je glumac Ratko Radivojević i prilagodio ga potrebama i savremenoj estetici pokreta po kojoj je vec poznat Teatar Brod, a za ovu priliku je samo malo promenio ime. Muziku za predstavu priprema Nemanja Radivojević, kostime Romana Knežević, a scenografiju Nikola Džafo. Pored Radivojevića koji je preuzeo i ulogu reditelja, uloge ce tumačiti Lidija Stevanović, Neda Miljković, Agota Vitkai-Kučera, Andrea Gjuzelev Stefanov i Boris Branković.
Teatar ce ploviti katamaranom Milana Vrsajkova Mačka koji je poznat kao prvi čamdžija koji je besplatno prevozio putnike preko Dunava nakon rušenja mostova u bombardovanju 1999. godine. Radivojević očekuje da se družini pridruži i ekipa ekologa koja će tokom ekspedicije snimiti dokumentarni film, a već je najavljeno da će se uz katamaran naći još nekoliko entuzijasta sa svojim plovilima.
Glavni pokrovitelj projekta je Izvršni odbor Skupštine grada, a Radivojević kaže da je posebno zahvalan članu IO zaduženom za kulturu Robertu Kolaru koji je od nastanka ideje pre četiri godine bio uz Teatar Brod. Realizaciju su još pomogli pokrajinski Sekretarijat za kulturu i obrazovanje, benzinska pumpa „Avia“, firma „I-kompani“ i drugi.
Z. Gajić (Dnevnik, 17. jul 2004.)
PRIPREMA SE PREMIJERA PREDSTAVE NA VODI
„BROD TEATAR“ USKORO RAZVIJA JEDRA
Projekat „Plovnim putevima Vojvodine“ namenjen oživljavanju vodenih tokova, nekadašnjeg „krvotoka“ Pokrajine. – Komediju „Ljubavno pismo“ ploveće pozorište izvešće u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Titelu i Bečeju
Pozorišna grupa „Brod teatar“ uveliko se sprema za početak turneje plovnim putevima Vojvodine. Namera tvorca ovog jedinstvenog poduhvata Ratka Radivojevića je da odličnim pozorišnim komadom natera Vojvođane da siđu na obale reka i kanala, na kojima će ovog avgusta širom Pokrajine moći da pogledaju predstavu „Ljubavno pismo“ rađenu na osnovu istoimenog komada Koste Trifkovića. I ne samo to. Novosađani, Karlovčani, Bečejci i Titeljani – stanovnici gradova do kojih će ovog leta doploviti „Brod teatar“, osim u predstavi uživaće u svirkama „Vojvođanskog bluz benda“, izložbi umetničkih dela vojvođanskih slikara, kao i modnim revijama i druženju sa slikarima i književnicima. Premijeru „Ljubavnog pisma“ zakazanu za 5. avgust, „Brod teatar“ odigraće na Beogradskom keju u Novom Sadu, odakle će otploviti prema Sremskim Karlovcima, Titelu i Bečeju.
Po rečima reditelja, predstava „Ljubavno pismo“ nije slučajno odabrana. Tražeći komediju vojvođanskog komediografa, jer se cela akcija realizuje upravo u Vojvodini, odlučio se za šaljivu igru Koste Trifkovića, naivnu priču oko ljubavnog pisma koje dovodi u pitanje moral svih aktera. A to je i tražio – kratku i laku komediju, napisanu veoma duhovito, koja jednostavnošću donosi i jezu od trivijalnosti društva.
Zaslužna za projekat „Brod teatar plovnim putevima Vojvodine“ je profesionalna pozorišna grupa kojoj je ovo peta predstava, na čelu s Radivojevićem – prvakom Pozorišta mladih i dobitnikom mnogobrojnih priznanja kako za glumu tako i za režiju. Ostvarenje njegove ideje pomogli su gradski i pokrajinski Sekretarijat za kulturu i obrazovanje, benzinska pumpa „Avia“, firma „I-kompani“ i većina novosadskih medija.
– Želimo da oživimo zapuštene i pomalo zaboravljene plovne puteve, obnovimo krvotok Vojvodine kroz saradnju s ljudima i umetnicima drugih gradova, kao i da im na jednom specifičnom prostoru ponudimo različite kulturne sadržaje. Tokom avgusta, na katamaranu, obilazićemo mesta koja se nalaze na rekama i kanalima i na vodi igrati predstavu za publiku koja će nas gledati s obale – kaže Radivojević.
Na katamaranu, koji se ovih dana adaptira kako bi bio sigurno plovilo za glumačku posadu poznatih novosadskih glumaca Lidije Stevanović, Andree Stefanov Gjuzelev, Nede Miljković, Agote Vitkai Kučere, Borisa Brankovića i glumca i reditelja Ratka Radivojevića, naci će se i džak žita. – Žito na brodu je simbol probijanja plovnih puteva i podsećanje na vreme kada su oni bili maksimalno korišćeni za prevoz robe, a prvenstveno hrane. Danas je većina kanala u Pokrajini zapuštena i zagađena i ljudi ih izbegavaju – ističe naš sagovornik.
Lista gradova do kojih ce brod ovog leta doploviti nije konačna. Sve opštine koje imaju dobru volju i želju da pozovu u goste ovu pozorišnu grupu mogu da se jave reditelju i brod će sigurno doploviti i do njih, a svi koji žele da se upoznaju s ovim umetnicima, njihovu životnu i radnu biografiju mogu da pročitaju na sajtu www.brod.org.yu
L. Bojović (Dnevnik, 24. jul 2004.)
„BROD TEATAR“ PRIPREMA PREDSTAVU NA VODI
KATAMARAN PRETVOREN U POZORNICU
„Ploveće“ pozorište priprema program koji će biti izvoden u lukama Dunava, Tise i kanala DTD. – Predstava „Ljubavno pismo“ biće izvođena na katamaranu, vrsti skele vlasnika Milana Vrsajkova Mačka
Pozorišna trupa „Brod teatar“ uskoro će zaploviti vodenim tokovima Vojvodine sa ciljem da se oživi nekadašnji „krvotok“ Pokrajine. „Ploveće“ pozorište, kako vole da se nazivaju ovih dana, priprema program koji će biti izvoden u lukama Dunava, Tise i kanala DTD, a on uključuje pozorišnu predstavu „Ljubavno pismo“ Koste Trifkovića, rok koncert grupe „Vojvođanski bluz bend“, izložbe, modne revije i druženja.
Predstave će biti izvođene na katamaranu koji će biti ukotvljen uz obalu, a kada se program završi, brod će sa svim umetnicima i posadom otploviti do sledeće destinacije. Trenutno je katamaran velika radionica, ali će sve biti spremno do 5. avgusta, kada ce na Beogradskom keju premijerno biti izvedena predstava koje će zatim otploviti u pravcu Sremskih Karlovaca, Titela, Bečeja i ostalih mesta duž plovnih puteva Vojvodine.
Vlasnik katamarana, plovila na kojem će neko vreme živeti i raditi grupa umetnika je penzionisani mašinski tehničar Milan Vrsajkov Mačak, poznati novosadski brodar i čuveni skeledžija koji je za vreme bombardovanja, nakon rušenja mostova, među prvima prevozio putnike na drugu stranu Dunava.
– Prošao sam sve naše plovne puteve, a bio sam i zaposlen u „Dunav-Tisa-Dunavu“ pa odlično poznajem sve kanalske tokove u Vojvodini – kaže Vrsajkov, uz konstataciju da jedino nije bio na prevodnici kod Bečeja koju je, kao i čuveni toranj u Parizu, projektovao Gustav Ajfel.
Odrastao je na Tisi, od najranijih dana zaljubljen u vodu koja ga smiruje i opušta. Najveća želja dugo mu je bila da otplovi do delte Dunava, da se upozna sa svim kulturama i narodima koji tamo žive i, ako je moguće, da ostane tamo zauvek. Zato je nabavio katamaran, specifično plovilo, vrstu skele dugačku 14, a široku šest metara, koja pluta na plovcima i pogodna je za niske vodostaje. Dugo ga je pokretao poseban brodić, trabakula, a kasnije je katamaran dobio sopstveni pogon i upravljački mehanizam i sada mu predstoji prva samostalna plovidba tokom koje će Vrsajkov, zahvaljujući „Brod teatru“, delimicno ostvariti svoje mladalačke snove.
– Preko prijatelja su me kontaktirali glumci i dopala mi se njihova ideja i entuzijazam – kaže Vrsajkov, dok objašnjava novu organizaciju prostora na brodu.
Prednji deo će biti rašcišcen i pretvoren u pozornicu koja će biti prekrivena tendom. U zadnjem delu, iza komandnog mosta, biće kuhinja i sanitarni čvor i sve što je potrebno za život na brodu.
Z. Gajić (Dnevnik, 30. jul 2004.)
POZORIŠNA GRUPA „BROD TEATAR“ PRIPREMA NOVU PREDSTAVU
„LJUBAVNO PISMO“ NA PLOVEĆOJ POZORNICI
Reditelj Ratko Radivojević kaže da je tražio komediju koja prikazuje život gradanskog društva i vojvođanski mentalitet. – Svakodnevne probe na Maloj sceni SNP gde će se predstava igrati na jesen
Pozorišna grupa „Brod teatar“ izvešće premijerno predstavu „Ljubavno pismo“ Koste Trifkovića u četvrtak 5. avgusta na brodu koji ce biti ukotvljen na Beogradskom keju. Predstava je deo projekta „Plovnim putevima Vojvodine“ koji je namenjen oživljavanju vodenih tokova pokrajine. Nakon premijere brod katamaran na kojem će se igrati predstava će otploviti prema Sremskim Karlovcima gde grupa gostuje naredne večeri, a zatim su na redu Titel, Bečej, Kamenjar, Beočin i Bačka Palanka.
„Brod teatar“ je nezavisna pozorišna grupa kojoj je ovo peta predstava, a do sada su sa prethodnim postavkama gostovali na brojnim domaćim i inostranim festivalima. Za pripreme novog projekta grupa je od Srpskog narodnog pozorišta dobila na korišćenje Malu scenu gde se svakodnevno održavaju probe, a na jesen će se predstava naći i na repertoaru nacionalnog teatra. Reditelj predstave je poznati novosadski glumac, prvak Pozorišta mladih Ratko Radivojević koji kaže da je tražio komediju vojvođanskog pisca, napisanu duhovito, vodviljski, ali koja svojom jednostavnošću ukazuje na trivijalnost društva.
– Kao i ostale komedije Koste Trifkovića i „Ljubavno pismo“ prikazuje život građanskog društva i vojvođanski mentalitet. Naivna priča i šaljiva igra oko ljubavnog pisma dovode u pitanje moral svih aktera. Prikazujemo ljude na splavu koji se ljulja i tone, a oni, opijeni svojim lažnim veličinama gledaju da zataškaju svoj jeftin skandal – kaže Radivojević na pauzi probe, dok ostali akteri isprobavaju duhovito skrojene kostime, delo Romane Knežević. Scenografiju za predstavu je uradio Niokola Džafo, a muziku, izuzetne instrumentale na gitari, komponovao je Nemanja Radivojević.
U predstavi igraju i mladi glumci, Neda Miljković iz Subotice i Boris Branković iz Beograda, koreograf i baletski pedagog Andrea Stefanov Gjuzelev koja je bila i saradnik za scenski pokret, zatim operska pevačica, korepetitor i glumica Agota Vitkai Kučera i prvakinja Srpskog narodnog pozorišta i dobitnica Sterijine i drugih nagrada Lidija Stevanović.
– Ratko i ja smo vec sarađivali u „Teatru promena“, njegove predstave su uvek interesantne, a sada se vraćamo necemu što smo zajedno voleli. Velika inspiracija su nam i mladi saradnici koji su u boljoj fizičkoj kondiciji od nas, a i puni su novih ideja. Naše iskustvo i njihova mladost kombinacija su koja garantuje uspeh – kaže Lidija Stevanović i dodaje da je u komad ubačeno puno scenskog pokreta, što je jedna od karakteristika „Brod teatra“. Prema njenim rečima predstava ne bi bila tako efektna da je urađena na klasičan način, pa su zato ponuđena rešenja koja će se publici više dopasti.
Pokrovitelji predstave i čitavog projekta su Izvršni odbor Skupštine grada i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu, a sponzori su benzinska pumpa „Radun- Avia“ koja je obezbedila gorivo za brod i „I company“ koja pravi tendu za ploveću pozornicu.
Z. Gajić (Dnevnik, 2. avgust 2004.)
SINOĆ NA BEOGRADSKOM KEJU
BROD TEATAR ZAPLOVIO SA LJUBAVNIM PISMOM
Pozorišna predstava „Ljubavno pismo“ čuvenog vojvođanskog komediografa Koste Trifkovića premijerno je izvedena sinoć na Beogradskom keju. Šaljivu igru posvećenu ljudskim karakterima i malograđanskim manirima tako svojstvenim našem sadašnjem društvu upečatljivo i u svom stilu odigrali su glumci pozorišne grupe „Brod teatar“ predvođeni Ratkom Radivojevićem koji je klasičan dramski tekst adaptirao i potpisao režiju.
Nekoliko stotina novosađana uživalo je u jedinstvenom spektaklu na Beogradskom keju, jer je prvi put u našem gradu jedna pozorišna predstava igrana na brodu koji je bio ukotvljen uz obalu, dok je publika bila na improvizovanim tribinama uz samu vodu. Nakon predstave usledio je „drugi čin“ u vidu koncerta poznate novosadske grupe „Vojvođanski bluz bend“ koja iza sebe ima više od tri decenije dugu tradiciju u rokenrolu.
„Brod teatar“ ovom predstavom sprovodi projekat Plovnim putevima Vojvodine koji je namenjen oživljavanju vodenih tokova pokrajine. Brod katamaran na kome se igra predstava oploviće brojne luke na Dunavu, Tisi i kanalima, a kao simbol transporta na palubi ce se naći i jedan džak pšenice.
Z. G. (Dnevnik, 6. avgust 2004.)
KATAMARAN PRIJATELJSTVA I DOBRE ZABAVE
Brod teatar i Ljubavno pismo Koste Trifkovića uplovili na Kamenjar. U okviru projekta „Brod teatar plovnim putevima Vojvodine“, pozorišna trupa Ratka Radivojevića prokrstarila priobalnim vojvođanskim mestima i sasvim sigurno u njih unela preko potrebnu i dugo čekanu živost i vedrinu
Kada se čovek brodom otisne na pučinu, svemu se može nadati. U to se tokom dve plovne nedelje po Dunavu, Tisi i vojvođanskim kanalima uverila i ekipa Brod teatra, predvođena Ratkom Radivojevićem. Sve je počelo 5. avgusta, kada su za novosadsku publiku premijerno odigrali „Ljubavno pismo“ Koste Trifkovića u adaptaciji i režiji Radivojevića, što je zapravo bio tek početak jedne sjajne avanture. Usledilo je sedam i po sati plovidbe nizvodno do Titela, obilazak Bečeja, Sremskih Karlovaca, a prošlog vikenda na red su došli Kamenjar, Beočin i Futog. Uz put ih je bogami što šta snašlo: kvario se jedan, „riknjavao“ drugi motor, menjalo se vreme, brod katamaran se nekoliko puta opasno zaljuljao, a bilo je i prilike da se posada više puta uspešno izbori sa rečnim strujama… Naučili su i kako se najbolje i najbrže na brodu može napraviti sjajan ručak, neki su se oprobali i u orijentaciji u prirodi, a bilo je pranja čarapa u lavoru. Dakle, utisaka više nego dovoljno, te će dnevnik plovidbe sasvim sigurno biti zanimljivo štivo za predstojeće duge i hladne jesenje i zimske dane.
– Zaista smo se sjajno provodili i moram reći da je poseban osećaj igrati predstavu u prirodnoj, magičnoj, scenografiji – čuli smo od Ratka. – „Ljubavno pismo“ bilo nam je povod da pokažemo očajnike spletene i sputane svojim lažima koji gledaju kako da zataškaju jedan jeftini skandalčić, a nisu svesni da njihovom „šlafrok društvu“ nad glavom visi „partfiš revolucija“. Drago mi je što je publika svuda gde smo bili odlično reagovala i već sada je sasvim sigurno da će narednog leta biti znatno jači i bogatiji. Zamisao mi je da igramo celo leto i da vojvođanskoj publici ponudimo više nego nezaboravan program.
Kako smo dalje mogli da čujemo, sada je na redu kraći predah, što ne znači da se glumci Lidija Stevanović, Andrea Gjuzelev-Stefanov, Neda Miljković, Agota Vitkai-Kučera i Boris Branković zajedno sa Ratkom neće još koji put otisnuti Dunavom. No, prvo da se malo odmore od riblje čorbe na kojoj su bukvalno bili prethodne dve nedelje. Jer, ovaj čuveni dunavski specijalitet je, uz još dva pića, zapravo bio i honorar za glumce. Jedino je iznenađenje bilo kada se u Titelu (gde je zabeležena i najveća poseta) na stolu nakon predstave našlo prasence. Niko se, naravno, nije bunio.
I na kraju još da kažemo da je scenografiju za predstavu potpisao Nikola Džafo, kostime Romana Knežević, a muziku Nemanja Radivojević. A da bi sve bilo onako kako je i zamišljeno svoj doprinos su dali i pokrovitelji, Izvršni odbor Skupštine grada Novog Sada, kao i pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu.
J. Bd. (Dnevnik – RT dodatak, 21. avgust 2004.)
DOAJEN ALTERNATIVNOG TEATRA RATKO RADIVOJEVIĆ U MISIJI PLOVNIM PUTEVIMA VOJVODINE
DA MI JE BITI DUNAVSKI VUK
Pozorišna trupa „Brod teatar“ igrala „Ljubavno pismo“ Koste Trifkovića u lukama Vojvodine
Čuvene klisure i obale u pesmi opevane samo su pusti san dok se stvarno ne ukrcaš na brod i ne otisneš uvek nesigurnim putem bez tla pod nogama. Čak i jedna kratka plovidba uzvodno od Kamenjara, do beočinsko-futoškog rukavca, očas posla pretvara se u avanturu ako Sunce samo na pola dana nestane iza olovne zavese i dunavska bura malo jače zanjiše lađu gonjenu snažnom mašinom ruskog trabakula.
Čudnija posada teško da je ikada opsluživala palubu jednog katamarana. Glumci, muzikanti, novinarska piskarala i snimatelji, potrajalo bi da se jedan pošten mornarski čvor na palamaru sveže. Ali, plovi lađa i sa sobom nosi – predstavu. Navigator usamljen na pramcu, ne smeta mu nećkanje sitne kiše dok desnicom pravi širit da bi zaštitio pogled od čudnovatog sivog bljeska koji zajednički stvaraju nebo i voda. Dobro je to smislio stari dunavski vuk: oploviti Panoniju, raskrčiti ustajale vodene tokove, igrom i pesmom probuditi usnulo priobalje, dati ljudima zabavu i viziju, iscrtati mapu duhovnih veza koje nas, kao i Dunav, spajaju sa čitavim svetom.
– Uvek sam voleo izazove i istraživanja – započinje priču Ratko Radivojević, glumac, reditelj, pevač, pisac i prvi oficir Teatra „Brod“, pozorišne trupe koja ovog avgusta izvodi „Ljubavno Pismo“ Koste Trifkovića u lukama na Dunavu i Tisi i na kanalima što ih povezuju. – Privlačio me je rad u alternativnim grupama, mimo institucionalnog pozorišta, pa sam često sarađivao sa ljudima koji eksperimentišu sa novim izrazima u teatru, ali i u drugim oblastima umetničkog stvaranja. Tako sam se pre deset i više godina povezao sa Nikolom Džafom koji je istraživao unutar likovne umetnosti. Napravili smo predstavu „Potop“, koja je u ono teško vreme simbolično prikazala kako umetnici prave Nojevu barku koja će spasiti svet.
Tada nastala nevladina organizacija „Led art“ nastavila je sa akcijama koje su provocirale ondašnju vlast. Ratko im se pridružio još nekoliko puta, kad god su ga prijatelji pozivali, ali imao je i sopstvene planove. Nikada se, kaže, i nije osećao kao opozicionar, mada su njegovi raniji poduhvati „Kabare rezerve“ i „Romeo i Julija – laku noć“ javno govorili ono što je narod samo šaputao. Danas su kabaretski glumci ostali bez posla, jer sve sme da se kaže, kako i priliči demokratiji i slobodi govora – ili bar mislimo da je tako.
Ratko, međutim nije želeo da se bavi politikom nego ličnim umetničkim izrazom. Privlačio ga je pokret, esencija svake pozorišne igre, izražajni govor tela kao stalna prethodnica izgovorenom tekstu. Krenuo je u potragu za istomišljenicima kako bi stvorili pozorište bez scenografije i sa vrlo malo kostima, tek toliko da ne budu goli. Loš ekonomski momenat u društvu imao je objektivnu ulogu u toj životnoj predstavi, ali sve te nedostatke u Ratkovim vizijama je nadomestio svojom energijom.
– Čar alternativnog pozorišta je što publika dolazi na predstave spremna na sve, da sedi na zemlji ako treba ili, u ovom slučaju, na pesku. Nema puno tehnike, scenografije i druge opreme, a glumci sami peru svoje kostime – ponosan je na družinu u kojoj se medu mladim i izrazito perspektivnim glumcima našla još jedna poznata ličnost, prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta Lidija Stevanović.
Priča i glasan smeh na splavu jači su od buke brodskog motora, mada neka otkačena spona drlja ispod palube. Čamdžije, pecaroši i kamperi usidreni u vrbacima, u pitomoj divljini uz samu obalu, čudom se čude šarenoj družini koja im veselo i energično maše dok zuje kamere i sevaju blicevi foto-aparata. Čak se i jedna dugonoga roda radoznalo zaustavila u sred pohoda na ribu u plićaku. Jedino su vrabci ostali nezainteresovani, ili su bar tako izgledali dok su besomučno i bez nekog vidljivog razloga izvodili lupinge nad samom površinom mutne vode. Kada su se na horizontu ukazali tornjevi blizanci čuvene futoške bogomolje, a vodena strada krenula da zavrće u levu stranu, počele su pripreme za iskrcavanje.
– Nisam neki tip kupača – kaže Ratko Radivojević – i ne pamtim kada sam se poslednji put okupao u Dunavu, možda i pre 20 godina. Ali kada se samo malo maknem odavde, nedostaje mi. Jedne godine sam radio u Sarajevu i pokušavao sam da šetam pored Miljacke. Nije išlo.
Priseća se on i nekih ranijih igara u kojima je glavni motiv ili barem metafora, a skoro redovno mesto dešavanja bila – voda. Devedeset i neke na Štrandu se igrala predstava „Braća blizanci“, a glumci su, kao, izlazili iz vode noseći daske za surfing. Kasnije je napravljeno „More, more“, koje se i danas igra (nedavno ih je videla pozorišna publika na festivalu u Madridu). Tek, ideja o plutajucem pozorištu sazrevala je u Ratkovoj glavi čitave četiri godine. Gradski i pokrajinski kulturnjaci kažu da im je svako malo „dosađivao“ pričom o plovnim putevima i da su na kraju popustili i pružili mu svu traženu podršku. U osnovi projekta je želja da se dobro osmišljenim sadržajem povežu ljudi iz različitih sredina. Zamišljeno je da pozornica plovi od luke do luke, da je 24 sata otvorena za predstave, performanse, koncerte, književne susrete, izložbe, revije… U krajnjem slučaju, to bi preraslo u veliki međunarodni festival koji bi okupio umetnike iz šire regije i, zašto da ne, čitavog sveta.
– Puno sam proputovao sa raznim pozorištima i u opšte se ne osećam kao da dolazim iz nekakve male zemlje na margini. Smatram da je centar sveta ovde gde mi živimo, a grupa ljudi sa kojom sarađujem potpuno je otvorena, nikoga ne mrzimo. Takve ljude sretao sam svuda po svetu, uvek smo se dobro razumeli, medusobno se poštovali i rado sarađivali. Zašto tako ne bi bilo i ovog puta – zaključuje Ratko razgovor idejom mondijalizma, osnovnim pokretačem svakog moreplovca i svetskog putnika, dok brodsko uže poleće ka beočinskom pesku.
Teatar „Brod“ nema svoje stalno sidrište, prostor u kome bi se svakodnevno vežbalo, što je za glumce koji se bave pokretom neophodno. Naravno, Ratko ima viziju: “ Zamišljam neki magacin pretvoren u alternativnu scenu na kojoj bi bilo mesta ne samo za nas, već i za mnoge druge umetničke stvaraoce, nešto slično ‘Fabrici’ Endija Vorhola. To se na zapadu često radi, stare fabričke hale i napušteni prostori daju se umetnicima koji ih onda ožive. Bude tu posla i za stolare, zidare, frizere, modne kreatore, učenike raznih zanatskih škola koji kroz praksu mogu da osete pravi rad u svojoj struci. Mnogima to zvuči kao utopija, ali su tako reagovali i na ideju o ‘Plovnim putevima’. Čovek prvo sanja, pa se polako pokrene i na kraju – ostvari svoj san“.
Zlatomir Gajić (Dnevnik, 25. avgust 2004.)
Građanski list
Teatar BROD priprema „Ljubavno pismo“
KOMEDIJA NA PLOVNIM PUTEVIMA VOJVODINE
Novosadski Teatar Brod će ovoga leta, pod pokroviteljstvom grada Novog Sada, realizovati projekat pod nazivom Plovnim putevima Vojvodine. Za probe, koje su već počele, prostor im je ustupilo Srpsko narodno pozorište. U okviru tog projekta, kako saznajemo, Teatar Brod priprema komad čuvenog vojvođanskog komediografa Koste Trifkovića „Ljubavno pismo“, koji će izvoditi na brodu, ploveći od jednog do drugog vojvođanskog mesta Dunavom, Tisom i kanalom Dunav-Tisa-Dunav. Adaptaciju teksta i režiju potpisuje prvi čovek Teatra Brod glumac Ratko Radivojević, scenografiju radi Nikola Džafo, kostime Romana Knežević, a muziku Nemanja Radivojević. Igraju: Lidija Stevanović, Andrea Stefanov Gjuzelev, Neda Miljković, Agota Vitkai Kučera,
Boris Branković i Ratko Radivojević. Teatar Brod, koji se inače bavi plesnim teatrom, ovoga puta je u predstavi napravio kombinaciju plesa i teksta. Na kraju treba reći da je premijerno izvođenje komedije „Ljubavno pismo“ planirano za 5. avgust u Novom Sadu, a nakon toga će Brod svoju novu predstavu izvoditi u Titelu, Bečeju, Bačkoj Palanci, Bačkoj Topoli i drugim vojvođanskim mestima.
S.P.M. (Građanski list, 13. jul 2004.)
Teatar „Brod“ priprema projekat „Plovnim putevima Vojvodine“
PLOVEĆE POZORIŠTE KROZ VOJVODINU
Novosadski Teatar „Brod“ uskoro će zaploviti vojvođanskim rekama i predstaviti Vojvođanima svoju najnoviju predstavu „Ljubavno pismo“. U okviru projekta „Plovnim putevima Vojvodine“ oni će ploviti Dunavom, Tisom i kanalom Dunav-Tisa-Dunav od jednog do drugog vojvođanskog mesta, pristajati na obalu i tamo na brodu igrati predstavu „Ljubavno pismo“ po tekstu čuvenog komediografa Koste Trifkovića i u režiji Ratka Radivojevića. Tako će glumci igrati i u mestima u kojima ne postoje pozorišta i gde mnogi nikada nisu imali priliku da vide pozorišnu predstavu.
– Vec četiri godine razmišljam o tom projektu – da napravimo ploveće pozorište. I uvek je bilo nekih problema pa nikako to nije moglo da se ostvari. S gradskim ministrom za kulturu Robertom Kolarom prvi put sam pričao o tome pre četiri godine, a i lobirao sam stalno ne bi li nam neko pomogao i tražio sponzore. Ove godine je Izvršni odbor Skupštine grada Novog Sada, uvidevši da se radi o dobrom projektu, video da može da ga podrži i konačno smo nakon četiri godine krenuli u njegovu realizaciju – priča za „Građanski vodič“ prvi čovek Teatra „Brod“ glumac Ratko Radivojević, od koga je potekla ideja za projekat „Plovnim putevima Vojvodine“. Ekipu „Brod teatra“ posetili smo na jednoj od proba u Srpskom narodnom pozorištu, koje im je obezbedilo prostor da pripreme predstavu.
Ovog puta nisam pravio audiciju za predstavu. Radim s ljudima koji znaju da rade, koji odgovaraju mom senzibilitetu i mojoj estetici u pozorištu. Oni vole sa mnom da rade i ja volim s njima da radim. Pošto je mala ekipa, nije bilo potrebe da je proširujem, pravim audiciju i tražim nove saradnike. Ali ne mogu da kažem kako je sledeći put neću napraviti. Zavisi o kakvom se projektu bude radilo. Moja ideja zapravo i jeste da se osnuje jedna stalna ekipa „Brod tetatra“ i, ako bog da, da dobijemo neki prostor i sredstva da možemo svakodnevno raditi. Da praktično radiš na predstavi svaki dan. Ali da ti ljudi budu adekvatno plaćeni kako ne bi morali da rade svaki dan negde drugde. To je ideja i svi to priželjkujemo, a videćemo šta će biti.
– Mi ćemo ove godine obići sedam-osam mesta. Premijeru imamo 5. avgusta ovde u Novom Sadu na Keju, a zatim ćemo zaploviti i već se zna da ćemo 6. avgusta biti u Sremskim Karlovcima, sedmog u Titelu, osmog u Bečeju. To su fiksirani datumi, a biće još mesta koja ćemo obići. Znači, već u toj prvoj turi ići ćemo Dunavom, Tisom i kanalom Dunav-Tisa-Dunav. A osnovna ideja je da se taj takozvani krvotok Vojvodine, kojim se nekad sasvim normalno plovilo, oživi. Ljudi su pre umesto autobusa plovili lađom, nosili lukac, paradajz, pšenicu… na pijacu. To je bio normalan prevoz. Danas nije tako. Zato mislim, pošto svi znamo koliko je to zapušteno, da mi na ovaj način probijemo te puteve i kasnije uključimo u projekat i Ijude koji su zainteresovani, kao što su na primer ekolozi, koji bi radili na čišćenju tih kanala – objašnjava nam Ratko. – I inače postoji ideja da se taj projekat priprema cele godine, a realizuje kada počne leto i traje po nekoliko meseci. Moja predviđanja su da bismo mi tako sledeće godine mogli da obiđemo i tridesetak mesta. A ono što je veoma važno u ovom projektu to je da svi putujemo lađom na kojoj i igramo predstavu i boravimo tih dana. Ne bih hteo da sad, kao, mi smo napravili pozorišnu predstavu, pa ćemo sesti u autobus ili kombi, i otići u neko mesto i tamo odigrati predstavu. Ne, nego baš da plovimo i da se ti putevi ožive.
Pozornica će tako biti na brodu, a publika će sedeti na obali. Radivojević se odlučio za Trifkovićevu komediju „Ljubavno pismo“ jer je u pitanju tekst koji će biti razumljiv široj publici. A iako je Teatar „Brod“ teatar pokreta, ovaj put pripremaju predstavu koja ima tekst i predstavlja kombinaciju teksta i pokreta.
– Odlučili smo da ove godine krenemo s jednom šaljivom igrom Koste Trifkovića. Odabrao sam taj tekst zato što je to laka komedija a mi ćemo ipak posetiti i neka mesta gde većina stanovništva nikad nije bila u pozorištu. Kosta Trifković je autor 19. veka, lak za čitanje i publika može prijatno da se oseća dok gleda ovu komediju, a ne da duma šta sad mi to radimo. S obzirom na to da je „Brod teatar“ poznat po predstavama teatra pokreta bez teksta, publika će i ovde videti neke stvari od teatra pokreta koje treba da vidi kao nešto što odlikuje savremeno pozorište – kaže Ratko Radivojević, koji u ovom projektu potpisuje i adaptaciju teksta.
Scenografiju radi Nikola Džafo, kostime Romana Knežević, a muziku Nemanja Radivojević. U predstavi igraju: Lidija Stevanović, Neda Miljković, Agota Vitkai-Kučera, Andrea Steafonov-Gjuzelov, Boris Branković i Ratko Radivojević. A da bi se sve ovo realizovalo, bila je potrebna i pomoć još nekih Ijudi.
– Imali smo sreću da se upoznamo s Mačkom, kako zovu gospodina koji se zove Milan Vrsajkov, koji ima brod. Poznat je po tome što je bio prvi čovek koji je prevozio Ijude besplatno s jedne obale na drugu kada su porušeni mostovi. On nam je izašao u susret, daće nam brod i biće s nama sve vreme. Zatim, pumpa „Avia“ će nam obezbediti naftu, moj prijatelj Marko Lagator takođe ce nam pomoći tako što će nam njegova kompanija pokloniti ram tende za ladu.
Bora Peranović će nam napraviti skelu gde će sedeti publika… Naravno, ima tu još Ijudi koji ce nam pomoći i priključiti se. Očekujem da se napravi jedna mala regata koja će ići s nama u obilazak Vojvodine – objašnjava Radivojević.
Njegovi planovi idu u tom pravcu da se glumcima i njihovim prijateljima ubuduće priključe i drugi umetnici koji bi na ovaj način realizovali svoje programe.
– Moja osnovna zamisao je da se predstava igra na lađi, ali ne samo predstava nego da tu mogu da budu i književni susreti, izložbe i razni drugi programi. Jer, kad stignemo u neko mesto, mi tamo provodimo ceo dan i treba onda iskoristiti susrete s tim Ijudima. Da se na primer pre podne igra predstava za decu, posle toga da napravimo neko književno posle podne, da uveče centralni dogadaj bude predstava, a da i posle predstave može nešto da se dešava poput modne revije, igranke, druženja… Takode bi mogli da nam se priključe novinari, snimatelji, Ijudi koji mogu da prave dokumentarne filmove o flori, fauni, Ijudima iz tih mesta. Tako bismo u ovaj projekat uključili još neke Ijude. Ne znam da li ćemo ove godine uspeti sve da uradimo u toj meri, ali je plan da ovo preraste u tradicionalnu manifestaciju, akciju koja bi vremenom dobijala sve veći obim. Onda bismo i sve više mesta obilazili – kaže nam na kraju Radivojević.
Sonja Prodanović-Mesaroš (Građanski vodič, 31. jul 2004.)
NA BEOGRADSKOM KEJU KOD KAPETANIJE PREMIJERA „LJUBAVNOG PISMA“
ISPLOVLJAVANJE TEATRA „BROD“ POSLE VEČERAŠNJE NOVOSADSKE PREMIJERE
Scene šaljive igre Koste Trifkovića, u režiji Ratka Radivojevića, smeštene su na brodu kojim će do 15. avgusta, u okviru projekta „Plovnim putevima Vojvodine“, već potvrdeni glumci, „mornari“ _ čuvenog alternativnog novosadskog teatra, putovati Dunavom, Tisom i kanalom Dunav-Tisa-Dunav.
Šaljivu igru Koste Trifkovića Ljubavno pismo, u adaptaciji i režiji glumca Ratka Radivojevića, novosadski Teatar „Brod“, u saradnji sa „Stradom“, izvešće premijerno večeras (21) na Beogradskom keju kod Kapetanije. Scene su smeštene na brodu kojim će do 15. avgusta, u okviru projekta „Plovnim putevima Vojvodine“, vec potvrđeni glumci, „mornari“ alternativnog novosadskog teatra, putovati Dunavom, Tisom i kanalom Dunav-Tisa-Dunav. Tako će se Lidija Stevanović, Andrea Stefanov-Gjuzelev, Neda Miljković, Agota Vitkai-Kučera, Boris Branković i Ratko Radivojević naći na sedam lokacija, pružajući priliku Vojvođanima da besplatno odgledaju retko izvodenu predstavu, „u jednom specifičnom ruhu“.
Probijanje
– Osnovna ideja je da se taj takozvani krvotok Vojvodine, kojim se nekad sasvim normalno plovilo, oživi. Ljudi su pre umesto autobusa plovili lađom, nosili Iukac, paradajz, pšenicu… na pijacu. To je bio normalan prevoz. Danas nije tako. Zato mislim, pošto svi znamo koliko je to zapušteno, da mi na ovaj način probijemo te puteve i kasnije uključimo u projekat i Ijude koji su zainteresovani, kao što su, recimo, ekolozi, koji bi radili na čišćenju tih kanala – kaže Radivojević i podseća na činjenicu da scenografiju predstave Ljubavno pismo potpisuje Nikola Džafo, kostime Romana Knežević, a muziku Nemanja Radivojević.
– Ljubavno pismo nam je bilo povod da prikažemo očajnike spletene i sputane svojim lažima koji gledaju kako da zataškaju jedan jeftin skandalčić, a nisu ni svesni da njihovom „šlafrok društvu“ nad glavom visi „partfiš revolucija“. Za „običnu“ publiku naše izvođenje Ljubavnog pisma možda neće biti iznenađenje, ali za kritičare će svakako biti. Morali smo da ispoštujemo neki Trifkovićev zaplet, a ostalo smo doigrali, domaštali, dopevali – objašnjava prvi čovek Teatra „Brod“ reditelj i glumac Ratko Radivojević. On obećava da će i ubuduce njegova trupa „pronositi kulturu krvotokom Vojvodine igrajući dela vojvođanskih komediografa“. No, da ceo projekat ne bi predstavljao samo putujuću predstavu, njegov idejni tvorac obecao je da će na brodu ugostiti i Ijude iz kulturnog i sportskog života. Naime, u plovidbi Teatra učestvovaće i sastav s najdužom rokerskom tradicijom na ovim prostorima – „Vojvođanski bluz bend“, koji će nakon svakog izvođenja predstave održati svirku.
U Radivojevićevoj viziji sve pomenuto trajalo bi mesec i po dana i za to vreme stambena lađa bi obišla tridesetak mesta u Vojvodini. Zasad se najavljuju sledeća gostovanja Ljubavnog pisma: 6. avgusta u Sremskim Karlovcima u Udruženju ribolovaca, 7. avgusta u Titelu na gradskoj plaži, 8. avgusta u Bečeju na Stepeništu, 13. avgusta na Kamenjaru kod restorana „Čarda“, 14. avgusta u Beočinu kod restorana „Karaš“ i 15. u Bačkoj Palanci. Sve predstave počinjaće u 21 sat. Ceo projekat je, prema Radivojevićevim recima, našao pokrovitelje u Izvršnom odboru Skupštine grada Novog Sada i pokrajinskom Sekretarijatu za obrazovanje i kulturu.
D. Mitric (Građanski list, 5. avgust 2004.)
„LJUBAVNO PISMO“ VEČERAS NA KAMENJARU
Sjajno se odvija rečna turneja novosadskog Teatra „Brod“
Šaljiva igra Koste Trifkovića „Ljubavno pismo“, koju su u adaptaciji i režiji glumca Ratka Radivojevića i izvodenju novosadskog Teatra „Brod“ (u saradnji sa „Stradom“) dosad videle novosadska, sremskokarlovačka, titelska i bečejska publika, nastavlja svoju plovidbu brodom na kome igraju potvrđeni glumci tog novosadskog alternativnog teatra Lidija Stevanović, Andrea Stefanov-Gjuzelev, Neda Miljković, Agota Vitkai-Kučera, Boris Branković i Ratko Radivojević. Po Radivojevićevim rečima, glumačka skupina je u svim pomenutim mestima domaćinski i uz mnoštvo zanimljivih sadržaja primana, a mnogi su je meštani vec proglasili „događajem sezone“.
– Najmanje publike imali smo u Sremskim Karlovcima, a najviše u Titelu, gde nas je gledalo preko hiIjadu Ijudi. Atmosfera na brodu i oko njega je fantastična. Družimo se međusobno, ali i sa stanovnicima mesta u kojima igramo predstavu. Usput, kupamo se, veselimo… Svuda nas dočekuju s dobrom ribljom čorbom, a u Titelu su čak na obalu dovukli šank i ozvučenje pa se druženje odužilo do ranih jutarnjih sati – priča za Gradanski list Ratko Radivojević, prvi čovek Teatra „Brod“, i podseća na to da ce se „Ljubavno pismo“ večeras igrati na Kamenjaru kod restorana „Čarda“, zatim sutra u Beočinu kod restorana „Karaš“, a 15. avgusta u Futogu. Sve predstave počinju u 21 sat.
S. C. (Građanski list, 13. avgust 2004.)
REPORTERI GL PLOVNIM PUTEVIMA VOJVODINE JEDRILI S TEATROM „BROD“
„LJUBAVNO PISMO“ PLOVILO OD NOVOG SADA DO BEČEJA
Kapetan „Broda“ glumac Ratko Radivojević kaže da posada sasvim dobro reaguje na ovacije publike koja ju je gledala u Novom Sadu i Titelu, dok su ih Karlovčani dočekali „preko gemišta“, zavaljeni u baštenske stolice
– Dobar dan, Minja! Jeste pri zemlji il’ na mutnome Dunavu?
– Ekspedicija Teatra „Brod“ upravo spušta sidro u Titelu, pa bi se moglo reći da smo skoro ni na nebu ni na zemlji. Nego, što te ne bi na novosadskoj premijeri?
– Dnevna novina – dnevni poslovi! Ne postigoh. A jeste spremni da primite slepe putnike na vašu brodicu?
– Ta, mi „slepce“ samo i primamo – odgovara kroz smeh Minja Lagator, zadužena za odnose s javnošću pri Teatru „Brod“, koji se smelo i kuražno upustio u plovidbu po Tisi i Dunavu, sa željom da svim žiteljima mesta kroz koje je glumačko-muzičarska ekspedicija prolazila podari mal’ šale i zabave igrajući „Ljubavno pismo“ znamenitog komediografa Koste Trifkovića i prezentujući nakon svake predstave jedan od najstarijih bendova na eksjugoslovenskim prostorima „Vojvođanski bluz bend“.
Kako nismo bili u prilici da se upoznamo s najnovijim delom i činodejstvijem trupe Teatar „Brod“ u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i Titelu, pridružili smo im se u Bečeju.
Kapetan „Broda“, „kriv“ za ukupnu adaptaciju i režiju kako Trifkovićevog „ružičanstvenog“ pisma, tako i same zamisli da se „oplovi“ Vojvodina, glumac Ratko Radivojević rekao nam je kako posada sasvim dobro, da ne kažem zadovoljno reaguje na ovacije publike koja ju je gledala u Novom Sadu i Titelu, dok su Karlovčani, vec poslovično i patricijski nenaviknuti da im se prilazi s vode,čitavu ekipu „trubadura i truvera“ koje sačinjavahu glumci „Broda“ i muzičari „Vojvođanskog bluz benda“ dočekali „preko gemišta“, zavaljeni u stolice baštenske, ne hajući mnogo za urbanu kulturu jer Karlovci, pardoniram, znaju šta je – tradicija!
BECEJ
Ekipa GL pridružila im se u Bečeju. Gospodstvena i pitoma, eugensavojska Tisa jedva je dočekala da joj se dogodi jedan splav prepun neorenesansnih umetnika koji će razbuditi uspavane snove lenje i sanjive varošice kakva je Bečej.
Tako i bi. U Bečeju, na keju, skupilo se i staro i mlado da bi uživalo u kostimima Romane Knežević, scenografiji Nikole Džafa i „zamešateljstvu“ i intrigi Ijubavne „korešpondencije“ koju su izvodili: Lidija Stevanović, Neda Miljković, Andrea Gjuzelev-Stefanov, Agota Kučera-Vitkai, Boris Branković i Ratko Radivojević, da bi se nakon aplauza i bisova Bečejci vrlo lako prešaltali i razigrali uz bluzere iz „Vojvodanskog“.
KAMENJAR
„Brodska“ ekspedicija sutradan se ukotvila na čardi „Kamenjar“, kod gazda Miće Zlojutra, da bi na „polzu i htenje“ naroda izvela još jedared priču o pismu, a domaćin Mića zakuvao je takmičarski kotlić, tek da vesela družina i gosti „ne igraju badava“ i ostanu gladna stomaka!
– Svakog petka mi pravimo malo takmičenje u kuvanju riblje čorbe. A pobednici svih prethodnih takmičenja sastaće se 12. septembra da bi ukrstili kutlače i pokazali u velikom finalu kakvi su kuvari – veli Mića Zlojutro.
U pauzama između pića, kulture i rokenrola prisutnima je bila ponuđena i razonoda putem video-bima na kojem se pratilo otvaranje olimpijskih igara u Atini.
Među velikim brojem zvanica koje su se te večeri našle na čardi „Kamenjar“, zatekli smo i gradskog ministra kulture Roberta Kolara i vrlo pohvalno ocenili podršku Izvršnog odbora Skupštine grada te pokrajinskog Sekretarijata za kulturu i obrazovanje, na čemu nam je on i zablagodario rečima:
– Ratko mi je ispričao svoju zamisao o sveobuhvatnom kulturnom projektu plovidbe na kojem bi se pored predstave odigravale modne revije, izložbe, te koncerti i mi u sekretarijatu smo, nalazeći da je takav koncept interesantan i da će i na ovaj način ucrtati Novi Sad i Vojvodinu u kulturnu mapu Evrope, odlučili da ga podržimo – reče Kolar.
A te večeri na Kamenjaru, uz taze špricere i svežu rečnu ribu, i banda svirača naučila je šta se zbiva kada je „vreme za Novi Sad“. Naime, u jednom trenutku raspoloženi „brođani“ odlučiše se na eksperiment: da „cimbalsolo“ proglase ritam sekcijom. Bogme, sutradan na plovidbi do Beočina „mlogo se divanilo“ o tome kako hitić „Vojvodanskog bluz benda“ („Vreme je za NS“) zvuči na primu i tamburi.
Pozitivni, veseli, razdragani, za autoironijski pristup životu vazda raspoloženi umetnici Teatra „Brod“, koji „rade“ za aplauz, osmeh i večeru, predvođeni kapetanom Ratkom Radivojevićem i njegovom rečnom sirenom Duš(k)om, u svakom slučaju su ove godine u mrtvoj avgustovskoj sezoni pokazali, između ostalog, i to da se pomoću jednog „mirišljavog pisma“ poslatog s reke i sezona može oživeti!
Teodora Ž. Janković (Građanski list, 16. avgust 2004.)